Pet projektila za smrt tri čoveka: U noći kad je NATO bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu, otvorena je PANDORINA KUTIJA, a za sve je okrivljen JEDAN ČOVEK
Dodajte Kurir u vaš Google izborBilo je blizu ponoći tog 7. maja 1999. godine kada se Beograd na trenutak činio gotovo svakodnevnim, uprkos ratu koji je već nedeljama tresao nebo iznad SR Jugoslavije. Vlada, tadašnji mašinski inženjer, žurio je ka svom stanu na Novom Beogradu. Bio je napolju sa dvadesetogodišnjim sinom, a grad je već bio u mraku – nestanak struje i sirene za vazdušnu opasnost postali su deo svakodnevice.
NATO, najmoćniji vojni savez na svetu, od kraja marta izvodio je intenzivne vazdušne udare na Jugoslaviju, u kampanji koja je, prema njihovim navodima, imala cilj da "zaustavi zločine nad kosovskim Albancima". Kako su dani odmicali, napadi su postajali sve učestaliji i snažniji, a Beograd je noćima živeo u napetom iščekivanju sledećih udara.
Te večeri, dok su Vlada i njegov sin prilazili ulazu u zgradu, mnogi su još uvek verovali u iluziju da će ih blizina kineske ambasade, smeštene svega stotinak metara dalje, makar delimično zaštititi. Zgrada ambasade bila je jasno obeležena kao diplomatski objekat, a stanovnici okolnih blokova često su govorili da im ta “međunarodna blizina” uliva osećaj sigurnosti.
Ali na nebu iznad Beograda tog trenutka pojavili su se američki nevidljivi bombarderi B-2. Prema kasnijim izveštajima, cilj je određen na osnovu koordinata koje je odobrila CIA. U sledećem trenutku začuo se samo karakterističan, oštar zvuk koji prethodi udaru. Nije bilo vremena ni za reakciju ni za zaklon. Vrata su se rasprsla, zasuvši ih staklom.
- Udarna snaga prve bombe odigla nas je sa zemlje i pali smo nazad… Potom su se bombe stuštile jedna za drugom - bam, bam, bam. U eksploziji su se polomile sve roletne u bloku, svi prozori su se razbili - opisao je.
Udar je bio razoran. Svih pet projektila pogodilo je kompleks kineske ambasade, dok su eksplozije potresle čitav Novi Beograd. U napadu su poginula tri kineska novinara – Šao Junhaun, Su Singhua i Džu Jing – dok je više osoba ranjeno. Ambasada je gotovo u potpunosti uništena, zajedno sa pomoćnim objektima u dvorištu.
U istoj noći oštećeni su i objekti u neposrednoj blizini, uključujući zgradu "Energoprojekta" i Stambeno-poslovni centar JBC. Beograd je te večeri ponovo bio meta višestrukih udara – gađani su i Savezni MUP, Generalštab Vojske Jugoslavije, Ministarstvo odbrane i druge institucije u centru grada.
Napad na kinesku ambasadu ubrzo je prerastao u međunarodni diplomatski skandal. Kina je oštro reagovala, nazivajući bombardovanje grubim kršenjem suvereniteta i međunarodnog prava, dok je NATO izrazio žaljenje i tvrdio da je do napada došlo zbog pogrešnih podataka o lokaciji cilja. Sjedinjene Američke Države su kasnije navele da je reč o tragičnoj grešci.
Sutradan, 8. maja, na zahtev Kine održano je vanredno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tamo su se stavovi država oštro sudarili — Kina je incident nazvala "ratnim zločinom" i zatražila odgovornost, dok su SAD insistirale na tome da NATO ne gađa civile i diplomatske objekte, ali da je samo jedan čovek odgovoran za krizu, a to je prema njihovim tvrdnjama bio Slobodan Milošević.
U danima nakon bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, u Kini su izbili masovni antiamerički protesti. U Pekingu, Šangaju i drugim većim gradovima hiljade građana izašle su na ulice, a ispred američkih ambasada i konzulata održavani su skupovi na kojima je izraženo snažno nezadovoljstvo i osuda incidenta. U Pekingu je došlo i do bacanja kamenica na zgradu američke ambasade, kao i paljenja američkih zastava, dok su diplomatska predstavništva bila pod pojačanim merama obezbeđenja.
Napad na kinesku ambasadu ostao je upamćen kao jedan od najkontroverznijih trenutaka NATO bombardovanja 1999. godine — događaj koji je istovremeno promenio diplomatske odnose, produbio nepoverenje između velikih sila i zauvek ostao urezan u kolektivno sećanje Beograda.
Kurir.rs/RTS/BBC